Седму годину за редом у Пландишту је, 3. октобра 2009., одржан Фестивал „Крајишки бисери“. Ове године фестивал је потпуно прерастао у такмичарски, што је и био циљ организатора још од самог почетка и покретања идеје о фестивалу крајишких пјесама. Такмичарски карактер фестивала додатни је мотив за учеснике и додатна обавеза за организатора, што има за резултат подизање квалитета и значаја ове манифестације.
На самом почетку фестивала госте је поздравио Никола Везмар, председник Звичајног удуружења „Никола Тесла“ а затим је фестивал званично отворио Миодраг Линта, председник Коалиције удружења избјеглица у Републици Србији. Након свечаног отварања уследио је двочасовни програм током којег су се Крајишници, ношени крилима изворне песме, на тренутак вратили у завичај.
На овогодишњим „Крајишким бисерима“ учествовало је 17 изворних група. Програм се састојао из два дела: такмичарског, у коме је свака група отпевала по једну изворну песму, и ревијалног дела, у коме су се такмичари представили са по још једном песмом по слободном избору. Такмичарски део фестивала пратио је стручни жири у трочланом саставу: у улози председника жирија Радмила Ђукелић, песникиња и књижевник, Ивана Љубинковић, етномузиколог и Бранко Бабић, дугогодишњи радник у култури и велики познавалац изворног крајишког певања. За време ревијалног дела жири је сабрао бодове и донео одлуку о коначним резултатима такмичења.
Изворне групе које су се надметале на седмим „Крајишким бисерима“ одушевиле су публику и по завршетку такмичарског дела било је јасно да чланове жрија чека тежак посао. Како је и сама председница жирија приликом проглашења три најбоље пласиране групе истакла, жири је имао тежак задатак јер је на Фестивалу у Пландишту виђено много квалитетних група и само су нијансе пресудиле. По оцени жирија, најуспешнија на Фестивалу „Крајишки бисери“ Пландиште 2009. била је Изворна група „Традиција“ - Пландиште, другопласирана је била мушка пјевачка група КУД „Крајина“ – Београд, док је треће место заузела женска пјевачка група КУД „Петрова Гора - Кордун“ из Београда. Три првопласиране групе награђене су пригодним наградама. За освојено прво место уручен је златни симбол Фестивала, велика диплома за освојено прво место и сваком члану групе по диплома и личка капа. За освојено друго место додељен је сребрни симбол Фестивала, велика диплома за освојено друго место и сваком члану групе по диплома и личка капа. Трећепласираној групи припао је бронзани симбол Фестивала, велика диплома за освојено треће место и сваком члану групе по диплома и личка капа.
Као награду за труд уложен за очување крајишке пјесме и неговање крајишког културног стваралаштва, свака група која је учествовала на фестивалу награђена је захвалницом и посебним поклоном: личком капом са извеженим симболом Фестивала. Пред крај програма, организатор је приредио изненађење за публику и пригодим поклонима наградио три најсрећнија гледаоца чији су бројеви улазница извучени из личке капе. Двоје извучених су добили ДВД фестивала „Крајишки бисери“, a један личку капу.
На крају фестивала, традиционално, сви учесници изашли су на сцену и заједно отпевали „Нема раја без роднога краја“. Част да поведе песму и пева први глас имо је гост фестивала Добривоје Павлица, доајен изворног крајишког пјевања и човек који је цео свој радни век посветио сакупљању и чувању крајишког културног блага.
Никола Везмар, председник Завчајног удружења Крајишника „Никола Тесла“, захвалио се свим учесницима што су уложили огроман труд да би сачували изворну пјесму, културу и традицију Крајишника, а по наступу видело се да су сви учесници максимално дали себе, да пјевају из душе и срца и да су кроз пјесму исказали емоције које их везују за крај из кога потичу: „Желим да кажем да је прави победник фестивала крајишка пјесма. Од самог оснивања, пре седам година, када смо правили концепцију фестивала, замисао је била да буде такмичарски. То је суштина сваког фестивала, да се људи такмиче и да се доказују, јер заправо, крајишка прела су исто била такмичења. И тамо су се људи доказивали, долазили су момци и пјевали дјевојкама, дјевојке им одговарале, а оно што је данас златна плакета тада је за најбољег као награду била дјевојка.“ Што се оранизације тиче, Везмар је реко да је уложен велики труд, узимајући у обзир под каквим околностима се фестивал оранизовао, у врме велике кризе и беспарице и захвалио се свима који су на било који начин помогли организацију овог фестивала.
Сви који су ове године посетили Фестивал имали су прилику да прате једну изузетно добро осмишљену и реализовану културну манифестацију, која из године у годину добија на квалитету, заједнички је закључак публике и учесника Седмог фестивала „Крајишки бисери“.
