Конвалидацију, за потребе овог текста и бољег разумијевања, условно дефинишем као замјена односно оснаживање појединачних аката и одлука донијетих од стране надлежних органа у предметима судбене и управне нарави на подручјима Републике Хрватске која су била под заштитом или управом Уједињених нација.
Широка је палета појединачних аката и одлука које могу бити предмет конвалидације, како из подручја рада, замјена рјешења из мировинског осигурања (права на темељу инвалидности, заштитоног додатка, обитељску мировину односно пензију и друго), акта о додјели грађевинског земљишта, грађевинској дозволи, до утврђивања стажа осигурања.
У прилогу овом тексту имаћете прилике на крају прочитати ставове Управног и Уставног суда Републике Хрватске о неким поступцима конвалидације, о којима неће бити писано у овом тексту, а у наставку ћемо о утврђивању стажа осигурања.
Иако је од ступања на снагу Правилника о поступку конвалидације одлука и појединачних аката из подручја мировинског осигурања („Народне новине“,бр.53/08, од 09.05.2008. године) протекло преко 20 мјесеци, многи читаоци постављају питања у вези свог конкретног поступка. Претежно се жале да су добили негативно рјешење с образложењем да у току поступка нису доказали да су имали евидентиран статус осигураника иако су приложили радну књижицу у којој је заведен почетак радног односа још прије 1991. године, здравствену књижицу, радничку пропусницу, медицинску документацију, предложили саслушање свједока /.../.
То је разлог да овом приликом укратко обновимо информације о конвалидацији стажа осигурања. Свима је познато да се вријеме проведено у радном односу, у складу са прописима, под условом да су имали статус осигураника евидентиран у одговарајућим евиденцијама тијела мировинског и инвалидског осигурања каоја су дјеловала на подручју Републике Хрватксе која су била под заштитом и управом Уједињених народа, признаје у мировински стаж као стаж осигурања, у раздобљу од 08.10.1991. до најкасније 15.01.1998. године (дан завршетка мирне реинтеграције хрватског Подунавља у уставно – правни оквир Републике Хрватске).
Означеним Правилником /.../ из 2008. године прописано је, између осталог, да ће надлежна подручна служба Хрватског завода за мировинско осигурање донијети ново рјешење о признатом праву, с тим да се право утврђује на темељу чињеничног стања пригодом настанка конвалидираног акта, очевидника и уписника тијела које је донијело акт, других доказних средстава, те изјава свједока као додатних доказа.
Информисан сам од колега који пружају правну помоћ у стварима конвалидације да су уобичајена негативна рјешења код изведених доказа увидом у здравствену књижицу, путни налог, радну књижицу у којој је уписан податак о датуму наступа запослења прије 1991. године, при том се образлаже да се исказ свједока у поступку утврђивања мировинског стажа може узети само као додатно доказно средство /.../.
Супротно претходном намеће се закључак да су позитивна рјешења могућа у ситуацији кад су изведени докази увидом у радну књижицу у којој је евидентиран датум наступања и престанка запослења, или један од ових означених података, уговор о раду или са њим изједначеним актом, рјешењем о распореду на друге послове, рјешење о плаћи, годишњем одмору /.../ актом којим се непобитно доказује правно релевантан статус осигураника на подручју Републике Хрватске одређено прописима.
Мишљења сам да је сувишно писати у вези ове теме о прописима, поступку или материјалноправним одредбама код чињенице да у прилогу имате текстове прописа, ставове Управног суда и Уставног суда Републике Хрватске.
Сасвим кратко о ставовима Управног суда, између којих су и ставови да као доказ треба у списима бити приложен писан доказ о евиденцији статуса осигураника у одговарајућим евиденцијама мировинског осигурања, да се свједоци могу користити као допунски докази односно да се не може статус осигураника утврдити само на основи исказа свједока без других писмених доказа, као да утврђење мировинског стажа није увјетовано плаћањем доприноса. Став Уставног суда у односу на упуте Хрватског завода за мировинско осигурање, између осталог, јесте тај да исте имају обвезни карактер иако се не објављују у „Народним новинама“ и другим јавним гласилима, али се обавезно достављају подручним службама које су их обавезне примјењивати.
Мања је сврха да вас упознамо са прописима и праксом, већ је намјера овог текста да вас обавјестимо о једној правној могућности која стоји на располагању, и након неуспјелог поступка, а то је обнова поступка у законом предвиђеним случајевима.
У Закону о мировинском осигурању („Народне новине“, бр. 102/98, 127/2000, 59/2001, 109/2001, 147/2002, 117/2003, 30/2004, 177/2004, 92/2005, 79/2007 и 35/2008), у чалану 121. стоји:
- Ако се након доношења рјешења против којега нема редовитога правног лијека у управном поступку, сазна за нове чињенице или се нађе, односно стекне могућност да се употријебе нови докази који би сами или у свези с већ изведеним или упортијебљеним доказима могли довести до друкчијег рјешења да су те чињенице, односно докази били изнесени или употребљени у пријашњем поступку, може се изнимно од увјета и рокова из Закона о опћем управном поступку, обновити поступак из мировинског осигурања. Поступак ће се обновити на захтјев странке или по службеној дужности.
- Права утврђена рјешењем донесеним у обновљеном поступку, према ставу 1. овог чланка, припадају од првога дана идућега мјесеца након подношења захтјева за обнову поступка, односно од првога дана идућега мјесеца након доношења рјешења у обновљеном поступку покренутом по службеној дужности.
То практично значи, ако је окончан управни поступак негативно, а у међувремену сте пронашли радну књижицу, рјешење о годишњем одмору или друге писане доказе одлучне за позитивно рјешење, можете покренути обнову поступка.
У колико још нисте поднијели захтјев за конвалидацију рјешења или стажа осигурања, рок за подношење захтјева није престао тећи, прибавите доказе који су одлучни у овим стварима и покрените поступак. Питање подношења захтјева из иноземства, осим држава насталих распадом бивше Југославије, за сада не могу са сигурношћу дефинисати из два основна разлога. Приви је што се једним упуством наводи да уз захтјев подносилац треба приложити доказ да има пребивалиште у Републици Хрватској (увјерење о пребивалишту заинтересирана особа прибавља у надлежној полицијској управи). Други што стоји објашњење да о признању права из мировинског осигурања одлучује рјешењем надлежна подручна служба Завода на чијем је подручју заинтересирана особа била посљедњи пут осигурана, а ако је од престанка осигурања до подношења захтјева за конвалидацију протекло више од 12 мјесеци, надлежна подручна служба Завода на чијем подручју је пребивалиште заинтересиране особе.
Адреса Хрватског завода за мировинско осигурање је www.mirovinsko.hr гдје можете пронаћи адресе подручних уреда и друге важне информације из области мировинског осигурања.
Заинтересиране особе које се налазе на подручју Републике Србије, према информацији која се налази на сајту Владе Републике Србије www.srbija.gov.rs стоји да у зависности пребивалишта, односно боравишта заинтересованог лица, захтјев се може поднијети и у републици Србији преко Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, док детаљна упутства и правну помоћ у подношењу захтјев могу се добити на шалтерима Републичког ПИО фонда.
Захтјев за конвалидацију других аката подносите надлежном тијелу на подручју гдје је издат акт за који тражите конвалидацију (замјену).
Овом приликом желим указати на могућу чињеницу објективног одуговлачења управног поступка у односу на странке које се налазе ван Републике Хрватске због евентуалног достављања писмена дипломатским путем. Да бисте то избјегли, можете већ у првом обраћању управном тијелу у свом поднеску именовати пуномоћника за пријем писмена. На такав начин достављање ће се брже одвијати. У вези ове теме прочитејте текст „Пуномоћник за пријем писмена у Републици Хрватској“. У случају потребе у прилогу текста су предвиђени обрасци за конвалидацију.
У сваком случају као држављанин Републике Хрватске можете се за информације обратити Конзуларном уреду Републике Хрватске у држави вашег пребивалишта или боравишта. Адресу и друге податке можете пронаћи на сајту www.mvpei.hr Министарства ваљнских послова Републике Хрватске.
Прилози:
Приредио: Шиме Бјелановић
