Служењем парастоса у цркви Светог Рафаила Банатског у Пландишту обележена је 29. годишњица од прогона и страдања Срба Крајшника у акцији „Олуја“

Парастос у цркви Светог Рафаила Банатског у Пландишту

У организацији Завичајног удружења Крајишника „НиколаТесла“ у Пландишту је облежено 29 година од прогона и страдања српског народа са територије Републике Српске Крајине. У цркви Светог Рафаила Бантског служен је парастос у занк сећања и молитве за све трагично страдале у акцији „Олуја“. Парастос је служио протонамесник Синиша Лакичин.

Осим чланова удуржења, парастосту су присустовали и заменик председника општине Пландиште Љубомир Ракић, заменик председника Скупштине општине Владан Младеновић, верници и мештани.

Након Парастоса, присутнима се обратио Никола Везмар, председник Завичајног удружења „Никола Тесла“ који је бираним речима подсетио на страдања српског народа на тим просторима и на неправду учињену недужним људима, деци и старијима који су тог. 4 августа пре 29 година били у колони која је тражила спас.

Веритас

Против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника ХВ-а, МУП-а и ХВО-а. Ако се томе додају снаге А БиХ и НАТО, агресора је било више него становника у Крајини, а омјер војника био је најмање 7:1 у корист агресора.

За неколико дана неравноправне борбе сломљен је отпор Српске војске Крајине (СВК). Народ западне Крајине, њих преко 220.000, поучен “историјским искуством”, креће у дотад највећу српску “сеобу”, на исток браћи по вјери и нацији. И кад је престао сваки отпор СВК, агресор је убијао људе који нису хтјели или могли са својих вјековних имања, али и оне у избјегличким колонама, и до Уне и преко Уне, дубоко у територију тадашње Републике Српске (РС).

На евиденцији Веритаса налазе се имена 1.903 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од чега 1.246 (65%) цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година. Међу жртвама се налази 563 (30%) женa, од којих су око четири петине биле старије од 60 година, што представља један од “црних” рекорда грађанског рата деведесетих прошлог вијека на просторима претходне Југославије.

Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 1.280 (67%) лица, док се на евиденцији несталих води још 623 (33%) лица, од чега 472 (76%) цивила, међу којима 241 (51%) жена.