Завичајно удружење Крајишника „Никола Тесла“ организовало Стручни скуп са преко 150 учесника који се баве нематеријалним културним наслеђем Срба Крајишника. Финалној презентацији научно-истраживачких радова у Пландишту претходило је вишемесечно истраживање, стручна обрада и документовање материјала у виду Зборника радова.

Излагање проф. др Димитрија Големовића

Истргнуто из завичаја, нематеријално културно наслеђе крајишких Срба изложено је утицају других култура, као и савремених псеудоклутурних појава. Истовремено, Република Хрватска, којој данас припада највећи део крајишког простора (претежно етнички очишћеног), користи ту ситуацију и српско нематеријално културно наслеђе промовише као своје. На UNESCO-ве листе као своје културно наслеђе уписала је ојкање, бећарац, сињску алку и "глуво" коло, који су типична српска крајишка баштина. Из тих разлога, пре четири године, Завичајно удружење Крајишника „Никола Тесла“ покренуло је Стручни скуп „Нематеријално културно наслеђе Срба Крајишника“ - пројекат који се пре свега бави музичком традицијом, песмом и игром, усменом традицијом, друштвеном праксом и обичајима, народним ношњома и старим занатима са крајишког простора.

Чевтрти стручни скуп одржан је у Пландишту, 2. октобра 2016. године, и окупио је преко 150 учесника који се баве нематеријалним културним наслеђем Срба Крајишника. Финалној презентацији научно-истраживачких радова, претходило је вишемесечно истраживање, систематизација и стручна обрада прикупљеног материјала, и публиковање Зборника радова као трајног писаног трага о племенитом подухвату истраживача.

Проф. др Димитрије Големовић, етномузиколог и композитор, шеф катедре за етномузикологију на Факултету музичке уметности у Београду, у оквиру проучавања традиционалне народне музике Срба из Лике, обрадио је један карактеристичан лик из галерије крајишких народних свирача: „У питању је Пјевач Маша, из милоште зване Беба, из Дивосела, крај Госпића у Лици, жена која свира на тамбури „самици“, односно „дангубици“, инструменту која свој назив дугује начину на који „живи“ у народној пракси.“

Добривоје Павлица

Доајен личког и крајишког изворног певања Добривоје Павлица у свом истраживању обрадио је народне музичке инструменте са подручја Лике. „Од многобројних народних инструмената који су се свирали у Лици (разни славићи, трубе, пискови, рогови, музике, тамбуре, дипле, двојнице, гусле и сл.), као предмет обраде у овом раду издвојио сам четири инструмента: личка тамбурица, двојнице, дипле и двоструне гусле. Ови народни инструменти, поредани по заступљености у православном народу Лике, карактеристика су личке сеоске музичке традиције.“ - појаснио је Павлица.

Дипломирани етнолог Нада Јелић истраживала је српску народну ношња из буковичког краја: „Народна ношња у Буковици припада динарском типу ношње који је условљен сточарским начином живота. Ако се узме у обзир материјал од којег је начињена, крој основних делова, начин украшавања и ношења, ношња Срба у Буковици најсличнија је ношњи становништва суседне Лике (Крбаве) и западне Босне, са којима је Буковица у привредном, културолошком и етничком смислу уско повезана.“

Нада Јелић

Професор ликове културе и књижевни стваралац Милан Воркапић наставио је истраживање народних обичаја у Плашчанској долини, и ове године објавио два рада: „Обичаји везани за крштење детета на неки начин представљају наставак прошлогодишњег рада о свадбеним обичајима. У другом раду обрадио сам божићне обичаје у Плашчанској долини, јер је то несумњиво био најважнији празник у години. Славио се три дана, а радовало му се и младо и старо због свечарског расположења, мноштва обреда и добре хране.“

Сви учесници на поклон су добили Зборник радова, као и уверења о похађању Четвртог стручног скупа „Нематеријално културно наслеђе Срба Крајишника“.