Пројекат који се бави истраживањем, документовањем и презентацијом нематеријалног културног наслеђа Срба Крајишника обележио је пет година постојања. Близу 200 људи који се баве изворном народном традицијом учествовало је на завршној презентацији научно-истраживачких радова у Пландишту.

Излагање проф. др Димитрија Големовића

Стручни скуп „Нематеријално културно наслеђе Срба Крајишника” прославио је мали јубилеј - пет година постојања. Близу 200 људи који се баве изворном народном традицијом учествовало је на завршној презентацији научно-истраживачких радова која је одржана у Пландишту, 8. октобра 2017. године. Овај пројекат са јасном визијом и циљевима, 2013. године покренуло је Завичајно удружење Крајишника „Никола Тесла“.

„Те, 2013. године, коначно су сазрели услови да научној, стручној и широј јавности одшкринемо врата ризнице крајишког народног блага. С правом могу да кажем да смо се одважили, јер смо итекако били свесни да се упуштамо у веома сложен и мукотрпан посао, који ће од нас који на овоме радимо из чистог ентузијазма и волонтеризма захтевати професионалан и до краја одговоран приступ.” - рекао је председник Организационог одбора Никола Везмар, истакавши да су научно-истраживачки рад, обрада, документовање и презентација културне баштине, у истој важносној равни са фестивалском презентацијом и преношењем певачког умећа, и да представљају кључни сегмент борбе за очување и заштиту крајишког нематеријалног културног наслеђа.

Добривоје Павлица

Професор др Димитрије Големовић, шеф катедре за етномузикологију на Факултету музичке уметности у Београду, и ове године је наставио своја теренска истраживања. Овог пута у Бачком Грачацу, где је интервјуисао и снимао Душана Бркљача, народног свирача на тамбури „самици“. „Теренским радом усмереним на сакупљање традиционалног народног музичког стваралаштва бавим се више од четири деценије. У том периоду обилазио сам села диљем Србије, али и Црне Горе, Босне и Херцеговине, а у извесној мери и Македоније (стваралаштво Срба у тој држави). У Хрватској нисам био, али сам са њеним становницима, стицајем околности, ипак дошао у контакт, овде у Србији. Срби - Крајишници, који су се овде доселили у разним приликама и из разних разлога, најчешће је у питању колонизација остварена након Другог светског рата, али и ратна дешавања крајем прошлог века, показали су се као неисцрпан извор за проучавање традиционалог живота и обичаја, а посебно крајишке традиционалне народне музике.“ - појаснио је професор Големовић.

У свом истраживачком раду, доајен крајишке изворне музике Добривоје Павлица позабавио се личким двоструним гуслама, обрађујући при томе и лик народног гуслара Ђорђа Ђуре Драгосавца. Павлица је упозорио да свирању на овом изворном инструменту озбиљно прети опасност од потпуног нестанка: „Младе генерације које стасавају у савременим условима живљења, па тако и потомци личког православног народа, нажалост, све мање показују интерес да овладају вјештином свирке на двоструним гуслама. Ако и има интереса, углавном се одлучују за свирку на једноструним гуслама. Тиме, не само да нестаје гуслања на личким двоструним гуслама, него се гаси начин и стил пјевања уз гусле, специфичан за гусларе на двоструним гуслама.“

Нада Јелић

Дипломирани етнолог Нада Јелић проучавала је српску народну ношњу у Славонији. „Традиционална ношња Срба у Славонији припада панонском типу ношњи. Најсличнија је српским ношњама у Босанској Посавини, Мачви, Срему и Војводини, са којима чини типску целину.“ - истакла је Јелићева у уводном излагању.

Професор ликовне културе Милан Воркапић обрадио је и документовао неколико ишчезлих архаичних особености из Плашчанске долине. „Све архаичне особености које сам обрадио ишчезле су или су остале још само у траговима. Оно што нас повезује са нашим прецима је наш менталитет. Ту подразумијевам борбеност, луцидност и приврженост своме роду. Постоји још једна карактеролошка особеност која се у континуитету провлачи од давнина, а то је хумор и ведар дух. Пјесма је била и остала наш пратилац. Не треба заборавити да и данас, када смо без својега завичаја, најприје смо се почели обнављати кроз пјесму и пјевачке групе.“ - закључио је Воркапић.

Учесници Петог стручног скупа „Нематеријално културно наслеђе Срба Крајишника”

Сваком учеснику финалне презентације радова уручено је овогодишње издање зборника радова, а певачким групама додељена су и уверења о похађању стручног скупа.

За ових пет година, објављено је пет зборника са укупно 26 научно-истраживачких радова. Постављени су здрави темељи и покренут је маханизам система који треба да израсте у озбиљан истраживачко-документациони центар крајишког нематеријалног културног наслеђа и централно место окупљања, активирања, умрежавања и сарадње чувара народне традиције, певачких група, индивидуалних уметника, етномузиколога, етнолога, и других заинтересованих страна. Из тог разлога, овај пројекат од дугорочног је значаја не само за крајишку културну заједницу, већ и за идентификацију, обраду, презентацију и заштиту српског културног наслеђа у целини.